Spektralna analiza varijabilnosti srčanih perioda kod anoreksije nervoze

Transcription

1 Број 1 ВОЈНОСАНИТЕТСКИ ПРЕГЛЕД Страна : Spektralna analiza varijabilnosti srčanih perioda kod anoreksije nervoze Mirjana M. Platiša*, Vera Gal*, Svetozar Damjanović Medicinski fakultet, *Institut za biofiziku, Institut za endokrinologiju, Beograd Cilj rada je da se spektralnom analizom ispita reakcija autonomne srčane kontrole na položaj tela kod bolesnika sa anoreksijom nervozom. Spektralne komponente ukupne varijabilnosti, niskih i visokih frekvencija, u položajima ležanja i stajanja, analizovane su za 17 bolesnica sa anoreksijom. Srednja vrednost indeksa njihove telesne mase iznosila je 14,9 ± 1,9 kg/m 2. Iste komponente ispitivane su kod 9 zdravih devojaka jednake starosti, index telesne mase 20,3 ± 1,7 kg/m 2. Tokom stajanja je kod svih osoba povišena srčana frekvencija praćena smanjenjem spektralnih komponenti ukupne varijabilnosti i visoke frekvencije. U fazi ležanja, bolesnice sa anoreksijom ispoljile su redukovanost spektralne komponente niskih frekvencija. U poređenju sa kontrolnom grupom one su tokom stajanja imale višu srčanu frekvenciju, kao i redukovane spektralne komponente ukupne varijabilnosti i visoke frekvencije. Indeks telesne mase statistički je značajno korelisan sa spektralnom komponentom niskih frekvencija u oba položaja. Anoreksijom indukovana promena u autonomnoj srčanoj modulaciji može da bude procenjena spektralnom analizom varijabilnosti srčanih perioda. Ključ ne reč i: anoreksija nervoza; nervni sistem, autonomni; položaj tela; srce, frekvencija; elektrokardiografija; telesna masa, indeks; spektar, analize. Uvod Anoreksija nervoza je psihosomatski poremećaj nepoznatog porekla. Pretpostavlja se da osnovne promene kod bolesnica sa anoreksijom nastaju u hipotalamusu (1) i da se odražavaju u disfunkciji autonomnog nervnog sistema (2). Ovaj poremećaj okarakterisan je promenama u ponašanju pri unosu hrane (gubitak telesne mase), kao i brojnim psihološkim, endokrinim i kardiovaskularnim promenama kod mlađe ženske populacije (3). Određivanje varijabilnosti srčane frekvencije relativno je novija tehnika u ispitivanju autonomne srčane kontrole. Dijagnostička i prognostička uloga spektralne analize u kvantifikovanju komponenti varijabilnosti srčanog ritma istaknuta je u brojnim člancima publikovanim u poslednjoj deceniji prošlog veka. Standarde u ispitivanju autonomne kontrole srčanog ritma spektralnom analizom dale su multidisciplinarne grupe Evropskog udruženja kardiologa i Severnoameričkog udruženja elektrofiziologa (4). Konvencionalna spektralna analiza zasnovana je na proceni karakteristika spektra i njegovih komponenti iz vremenskog niza uzastopnih srčanih otkucaja. Spektralna komponenta visokih frekvencija (HF: 0,15 0,5 Hz) u vezi je sa respiratornim ritmom, pa stoga odražava parasimpatičku aktivnost, dok je u komponenti na niskim frekvencijama (LF: 0,04 0,15 Hz) prisutna simpatička (5, 6), a prema nekim autorima simpatička i parasimpatička aktivnost (4, 7). Testovi refleksne kardiovaskularne aktivnosti pripadaju grupi testova kojima se dodatno procenjuje aktivnost autonomnog nervnog sistema. Jedan od takvih testova je ispitivanje reakcije autonomne kontrole srčanog ritma pri stajanju. Ovaj test zasnovan je na ideji da se nepatološkom intervencijom, koja za rezultat ima dominantan simpatički sa simultano redukovanim vagusnim tonusom, ispitaju promene u autonomnoj kontroli kod osoba sa srčanim poremećajem (8). Pregled odgovarajuće literature ukazuje na veoma mali broj članaka koji se odnose na ispitivanje reakcije u autonomnoj regulaciji srčanog ritma pri stajanju kod anoreksije (9 11). Dodatno, pokazano je da postoji veza između redukovane telesne mase kod bolesnika sa anoreksijom i redukovane autonomne kontrole srca (10). Nepotpuni i nekonzistentni rezultati ovih istraživanja ostavljaju zato dovoljno prostora za dodatna ispitivanja. Cilj Platiša MM, et al. Vojnosanit Pregl 2005; 62(1):

2 Страна 28 ВОЈНОСАНИТЕТСКИ ПРЕГЛЕД Број 1 ovog rada je da se ispita reakcija u autonomnoj srčanoj kontroli pri stajanju kod bolesnica sa anoreksijom nervozom. Metode Ispitanici Kontrolna grupa sastojala se od devet devojaka (studentkinja prve godine Medicinskog fakulteta u Beogradu) bez evidentiranih zdravstvenih poremećaja, srednje starosti 20,3 ± 1,3 godine i srednjeg indeksa telesne mase (BMI) od 20,3 ± 1,7 kg/m 2. Grupa sa anoreksijom sastojala se od sedamnaest bolesnica, ambulantno lečenih u Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije. Anoreksičnost je procenjena prema DSM-IV kriterijumima (12) (četvrto izdanje dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje). Kod bolesnica evidentirana je amenoreja i stabilna telesna masa (± 1 kg) tri meseca pre eksperimenta. Bolesnice su bile srednje starosti 19,7 ± 2,7 godina i srednjeg BMI od 14,9 ± 1,9 kg/m 2. Pre i u toku merenja bolesnice su bile bez terapije. Pismena saglasnost za učestvovanje u eksperimentu dobijena je od svih učesnica. 1.0 Trajanje RR (s) N = Broj otkucaja po segmentu Gustina spektralne snage zapisi), zabeleženi na magnetnim trakama, digitalizovani su pomoću komercijalnog programa Wavelab (Steinberg, Philippe Goutier, 1995) i analogno-digitalnog pretvarača, sa frekvencijom uzimanja uzorka od 200 Hz. R talasi i RR intervali (tj. vremenski intervali između dva uzastopna otkucaja srca) određeni su korišćenjem programskog paketa Origin (Microcal Software Inc, 1999). Svi RR intervali izdvajani su automatski i ručno radi izbacivanja neželjnog šuma. Za analizu su korišćeni zapisi od 512 uzastopnih RR intervala. Primenom brze Furijeove transformacije (engl. Fast Fourier Transformation, FFT) na segmente tahograma od 512 RR intervala, koriščenjem programskog paketa Origin, dobijene su spektralne komponente ukupne varijabilnosti srčanih perioda (TP) u opsegu 0,02 0,5 Hz, niske frekvencije (LF) u opsegu 0,04 0,15 Hz i visoke frekvencije (HF) u opsegu 0,15 0,5 Hz (slika 1). Za statističku obradu podataka korišćen je SPSS (SPSS Inc, 1999) programski paket. Rezultati su predstavljeni kao srednje vrednosti ± standardne greške. Vrednosti spektralnih komponenti logaritmovane su prirodnim logaritmom s ciljem da se dobije normalna raspodela podataka. Studentov t-test povezanih uzoraka korišćen je za poređenja (s 2 /Hz) LF TP HF Frekvencija (Hz) Sl. 1 Tahogram RR intervala (levo) i njemu odgovarajući spektar (desno). N označava broj tačaka po segmentu. TP označava spektralnu komponentu ukupne varijabilnosti srčanih perioda u opsegu frekvencija 0,02 0,5 Hz, LF spektralnu komponentu u opsegu niskih frekvencija 0,04 0,15 Hz i HF spektralnu komponentu u opsegu visokih frekvencija 0,15 0,5 Hz. Protokol ispitivanja Ispitivanje reakcije autonomne srčane kontrole na promenu položaja tela urađeno je prema standardizovanom protokolu (8). Srčana aktivnost ispitanica beležena je u tihom okruženju tokom prepodneva (8 12 časova). Pre beleženja srčane aktivnosti u toku ležanja svaka osoba je pet minuta relaksirano ležala. Po prelasku u stojeći stav beleženje srčanog ritma urađeno je nakon tri minuta boravka u ovom položaju (13). Obrada signala Desetominutna srčana aktivnost ispitanica u ležećem položaju i položaju stajanja beležena je trokanalnim elektrokardiografom po Holteru (Del-Mar, DMScientific, Model 423, proizvedenim godine). Elektrokardiogrami (EKG vrednosti dobijenih u grupama u toku stajanja i relaksacije, a Studentov t-test nezavisnih uzoraka za poređenja ovih vrednosti među grupama. Jednofaktorskom analizom varijanse za ponovljena merenja ispitan je efekat telesne mase tako što je indeks telesne mase uključen u model kao kovarijat. Međusobna linearna povezanost dobijenih veličina i indeksa telesne mase određena je korišćenjem Pirsonovog koeficijenta korelacije (r). Za statistički značajne uzete su vrednosti dobijene na nivou značajnosti p < 0,05. Rezultati Srednje vrednosti srčane frekvencije i spektralnih komponenti, određene iz segmenata od 512 uzastopnih RR intervala u fazama relaksacije i stajanja ispitanica, predstavljene su u tabeli 1.

3 Број 1 ВОЈНОСАНИТЕТСКИ ПРЕГЛЕД Страна 29 Tabela 1 Prosečne vrednosti srčane frekvencije i spektralnih komponenti za kontrolnu i grupu sa anoreksijom u fazama stajanja i relaksacije Kontrolna grupa (ґ ± SE) Bolesnice sa anoreksijom (ґ ± SE) Relaksacija Stajanje Relaksacija Stajanje HR 64,0 ± 3,0 83,0 ± 5,0 68,0 ± 3,0 95,0 ± 5,0 ** ln(tp) 7,9 ± 0,3 7,1 ± 0,3 7,4 ± 0,3 6,3 ± 0,3 ** ln(lf) 6,9 ± 0,2 6,5 ± 0,3 5,6 ± 0,2** 5,4 ± 0,3 ln(hf) 7,0 ± 0,3 4,9 ± 0,4 6,5 ± 0,3 4,0 ± 0,3 ** Srčana frekvencija HR, spektralne komponente: ukupna varijabilnost srčanih perioda TP, u oblasti niskih frekvencija LF i u oblasti visokih frekvencija HF. HR je u otkucajima srca u minutu. Spektralne komponente u ms 2 date su kao prirodni logaritmi njihovih brojnih vrednosti. Vrednosti dobijene u fazi stajanja, koje se statistički značajno razlikuju od odgovarajućih vrednosti u fazi relaksacije, označene su kao p < 0,01 i p < 0,05, a vrednosti za bolesnice sa anoreksijom koje se značajno razlikuju od odgovarajućih vrednosti za kontrolne osobe u oba položaja označene su kao: ** p < 0,01 i * p < 0,05. Bolesnice sa anoreksijom, u poređenju sa kontrolnom grupom, u fazi relaksacije imaju značajno niže vrednosti ln(lf). U fazi stajanja, grupa sa anoreksijom ima višu srčanu frekvenciju i redukovane vrednosti ln(hf) i ln(tp). Promena položaja iz ležećeg u stojeći, i kod kontrolne grupe i grupe sa anoreksijom, propraćena je povišenom srčanom frekvencijom, kao i redukovanim vrednostima ln(hf) i ln(tp). Vrednosti ln(lf) značajno se ne razlikuju pri promeni položaja za obe grupe. Uticaj indeksa telesne mase na promenu vrednosti srčane frekvencije p = 0,146, ukupne varijabilnosti p = 0,084 i spektralne komponente visokih frekvencija p = 0,097, usled promene položaja tela, statistički nije značajan. Međutim, statisitčki je značajan efekat indeksa telesne mase na promenu spektralne komponente niskih frekvencija (F = 6,391; p = 0,019) i stoga ukazuje na linearnu povezanost ove dve veličine (slika 2). Korelacije indeksa telesne mase (BMI) sa vrednostima srčane frekvencije i spektralnih komponenti, u fazama relaksacije i stajanja, zajedno za kontrolnu i grupu sa anoreksijom, predstavljene su u tabeli 2. U fazi relaksacije indeks telesne mase je u korelaciji sa ln(lf). U fazi stajanja indeks telesne mase je u korelaciji sa ln(lf) i sa ln(hf). 9 ln(lf) Relaksacija Stajanje r = 0,62, p < 0, Indeks telesne mase (kg/m 2 ) Sl. 2 Linearna povezanost spektralne komponente niskih frekvencija i indeksa telesne mase u toku relaksacije (r = 0,70; p < 0,01) i stajanja (r = 0,57; p < 0,01). Tabela 2 Korelacije sa indeksom telesne mase (BMI) Relaksacija Stajanje HR -0,24-0,27 ln(tp) 0,39 0,40 ln(lf) 0,70** 0,57** ln(hf) 0,34 0,46* ** p < 0,01 i * p < 0,05. Ostale oznake su kao u tabeli 1. Diskusija Osnovni nalaz u ovom istraživanju je da se kao reakcija autonomne srčane kontrole pri stajanju kod bolesnica sa anoreksijom javlja viša srčana frekvencija i redukovanje spektralne komponente ukupne varijabilnosti srčanih perioda i visokih modulacionih frekvencija. Redukovana telesna masa izazvana anoreksijom utiče na promenu vrednosti spektralne komponente niskih frekvencija. Spektralna analiza varijabilnosti srčanih perioda do sada se pokazala vrlo korisnom u prepoznavanju autonomne disfunkcije kod raznih srčanih i još nekih oboljenja (4). Uzroci promena u autonomnoj srčanoj kontroli, koji su procenjeni preko promena u vrednostima spektralnih komponenti, mogu se svrstati u dve grupe. U prvu grupu spadaju oštećenja samog srčanog mišića nastala usled ishemije, infarkta miokarda ili urođenih srčanih mana. Drugoj grupi pripadaju oštećenja eferentnih ili aferentnih neurona, kao kod bolesnika sa dijabetesom (4). Pokazano je (14, 15) da usled prilagođavanja kardiovaskularnog sistema hroničnom izgladnjivanju kod bolesnika sa anoreksijom dolazi do promene funkcionisanja i morfologije srca, a samim tim i do promena u njegovoj autonomnoj regulaciji. Prethodna ispitivanja autonomne srčane kontrole spektralnom analizom kod bolesnica sa anoreksijom dala su nekompletne i neusaglašene rezultate. Spektralnom analizom varijabilnosti srčanog ritma (frekvencije i perioda), kratkotrajnih merenja srčane aktivnosti u fazi relaksiranog ležanja, pokazano je da bolesnice sa anoreksijom imaju znatno nižu srčanu frekvenciju u poređenju sa osobama iz kontrolne grupe (10). Autonomna kontrola srca kvantifikovana pomoću vrednosti spektralne komponente niskih frekvencija, kod bolesnica sa anoreksi-

4 Страна 30 ВОЈНОСАНИТЕТСКИ ПРЕГЛЕД Број 1 jom je manja (9, 10), a prema rezultatima Galette i saradnika (11), jednaka vrednostima dobijenim za kontrolnu grupu. Parasimpatička aktivnost kod bolesnica sa anoreksijom kvantifikovana vrednostima spektralne komponente visokih frekvencija jednaka je (9), manja (10) ili veća (11) od vrednosti dobijenih za kontrolnu grupu. Prema ovde dobijenim rezultatima vrednosti srčane frekvencije kod obe grupe u mirovanju značajno se ne razlikuju. Spektralna komponenta na niskim frekvencijama redukovana je u poređenju sa vrednostima dobijenim za kontrolnu grupu, što pokazuju podaci iz literature (9, 10). Vrednosti spektralnih komponenti visokih frekvencija značajno se ne razlikuju među grupama, što je u skladu sa rezultatima Rechlina i saradnika (10). Stajanje, kao indukovana fizička aktivnost, ima za posledicu drugačije reagovanje autonomnog nervnog sistema. Prema rezultatima saopštenim u literaturi (4) i radu Yeraganija i saradnika (16) apsolutne vrednosti spektralne komponente niskih frekvencija ne menjaju se sa promenom položaja tela kod kontrolne grupe. Prema njihovim rezultatima povlačenje parasimpatičke aktivnosti u fazi stajanja procenjeno je pomoću redukovane spektralne komponente visokih frekvencija i povišene srčane frekvencije. Ovde dobijeni rezultati za spektralnu komponentu visokih frekvencija u kontrolnoj grupi u saglasnosti su sa rezultatima drugih autora (4, 16). Dosadašnji rezultati, dobijeni za bolesnice sa anoreksijom u fazi stajanja takođe su nejednoznačni. Prema rezultatima Kreipea i saradnika (9) i Rechlina i saradnika (10) dobijene su redukovane vrednosti spektralne komponente visokih frekvencija i nešto više redukovane vrednosti spektralne komponente niskih frekvencija. Redukcija varijabilnosti srčanih perioda nije praćena porastom srčane frekvencije iako je to jedan od osnovnih rezultata prikazanih u literaturi (4). Prema tim rezultatima redukovana varijabilnost praćena je značajnim povećanjem srčane frekvencije. U nedavno objavljenom članku koji razmatra ovu problematiku, Galetta i saradnici (11) pokazali su da se simpatička aktivnost, procenjena pomoću vrednosti spektralne komponente niskih frekvencija, ne menja sa promenom položaja tela, dok su vrednosti spektralne komponente visokih frekvencija u fazi stajanja značajno veće. Prema rezultatima ovog istraživanja bolesnice sa anoreksijom imaju značajno redukovane vrednosti ukupne varijabilnosti srčanih perioda i spektralne komponente visokih frekvencija. Kao rezultat smanjene autonomne aktivnosti, bolesnice sa anoreksijom u fazi stajanja imaju značajno povišenu srčanu frekvenciju. Vrednosti spektralne komponente niskih frekvencija kod grupe sa anoreksijom manje su, ali značajno se ne razlikuju od vrednosti dobijenih za kontrolnu grupu. Time je potvrđen rezultat Galetta i saradnika (11). Za grupu sa anoreksijom i kontrolnu grupu zapažena su istovetna ponašanja spektralnih komponenti i srčane frekvencije prilikom promene položaja tela. Ovakav rezultat govori o nepromenjenom višem regulacionom mehanizmu, usled čega je najverovatnije ovaj poremećaj reverzibilan. Naime, pokazano je (10) da se spektralne komponente dobijene za bolesnice sa anoreksijom, koje su povratile telesnu masu, ne razlikuju od vrednosti dobijenih za kontrolnu grupu. U ovom eksperimentu pokazano je da telesna masa ne utiče na vrednosti srčane frekvencije i ukupne varijabilnosti kod svih ispitanica, ali da utiče na vrednosti spektralne komponente niskih frekvencija. Iz tekuće literature vidi se da postoji veoma mali broj studija u kojima je ispitivan uticaj indeksa telesne mase na varijabilnost srčane frekvencije. Rezultati Antelmia i saradnika (17) pokazali su da kod zdravih osoba ne postoji uticaj normalnog ili uvećanog indeksa telesne mase na srčanu frekvenciju i spektralne komponente u 24- časovnom periodu posmatranja srčane aktivnosti. Korelacije spektralnih veličina sa indeksom telesne mase, date u studiji Rechlina i saradnika (10), potvrđene su i ovim rezultatima. Naime, pokazano je da u toku relaksacije postoji značajna korelacija indeksa telesne mase sa spektralnom komponentom niskih frekvencija. U fazi stajanja indeks telesne mase u značajnoj je korelaciji sa spektralnim komponentama niskih i visokih frekvencija. Prema fiziološkoj interpretaciji spektralnih komponenti (4), kod bolesnica sa anoreksijom redukovana je simpatička, ali i parasimpatička autonomna aktivnost. Prednosti spektralne analize varijabilnosti srčanog ritma nad ostalim kvantitativnim metodama ispitivanja autonomne srčane kontrole su neinvazivnost, jednostavnost procedure merenja i pouzdanost obrade podataka. Rezultati prikazani u ovom radu pokazuju da je anoreksija u fazi relaksacije okarakterisana redukovanom autonomnom regulacijom srčanog ritma u opsegu modulacionih frekvencija 0,04 0,15 Hz. Proces stajanja kod bolesnica sa anoreksijom izaziva dodatno smanjenje autonomne srčane kontrole u opsegu visokih modulacionih frekvencija. Za utvrđivanje redukovane simpatičke i/ili parasimpatičke aktivnosti kod ovih bolesnica potrebno je izvršiti dodatna ispitivanja koja bi obuhvatila i direktne podatke o autonomnoj aktivnosti. Zahvalnost Dr Dušan Ristanović, profesor medicinske biofizike na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pročitao je rukopis ovog rada i dao više korisnih primedbi i sugestija. Na tome mu se srdačno zahvaljujem. LITERATURA 1. Gold PW, Gwirtsman H, Avgerinos PC, Nieman LK, Gallucci WT, Kaye W, et al. Abnormal hypothalamicpituitary-adrenal function in anorexia nervosa. Pathophysiologic mechanisms in underweight and weightcorrected patients. N Engl J Med 1986; 314(12): : Fichter MM, Pirke KM, Holsboer F. Weight loss causes neuroendocrine disturbances: experimental study in

5 Број 1 ВОЈНОСАНИТЕТСКИ ПРЕГЛЕД Страна 31 healthy starving subjects. Psychiatry Res 1986; 17(1): : Sharp CW, Freeman CP. The medical complication of anorexia nervosa. Br J Psychiatry 1993; 162: Heart rate variability. Standards of measurements, physiological interpretation and clinical use. Task Force of the European Society of Cardiology and the North American Society of Pacing and Electrophysiology. Circulation 1996; 93(5): Pagani M, Lombardi F, Guzzetti S, Rimoldi O, Furlan R, Pizzinelli P, et al. Power spectral analysis of heart rate and arterial pressure variabilities as a marker of sympathovagal interaction in man and conscious dog. Circ Res 1986; 59(2): Pomeranz B, Macaulay RJ, Caudill MA, Kutz I, Adam D, Gordon D, et al. Assessment of autonomic function in humans by heart rate spectral analysis. Am J Physiol 1985; 248(1 Pt 2): H Akselrod S, Gordon D, Ubel FA, Shannon DC, Barger AC, Cohen R. Power spectrum analysis of heart rate fluctuations: a quantitative probe of beat-to-beat cardiovascular control. Science 1981; 213(4504): : Andresen D, Bruggemann T, Behrens S, Ehlers C. Heart rate response to provocative maneuvers. In: Malik M, Camm AJ, editors. Heart rate variability. Armonk: Futura; p Kreipe RE, Goldstein B, Deking DE, Tipton R, Kempski MH. Heart rate power spectrum analysis of autonomic disfunction in adolescents with anorexia nervosa. Int J Eat Disord 1994; 16(2): Rechlin T, Weis M, Ott C, Bleichner F, Joraschky P. Alterations of autonomic cardiac control in anorexia nervosa. Biological Psychiatry 1998; 43(5): Galetta F, Franzoni F, Prattichizzo F, Rolla M, Santoro G, Pentimone F. Heart rate variability and left ventricular diastolic function in anorexia nervosa. J Adolesc Health 2003; 32(6): Diagnostic and Satistical Manual of Mental Disorders. 4th edition. Washington, DC: American Psychiatric Association; Montano N, Ruscone TG, Porta A, Lombardi F, Pagani M, Malliani A. Power spectrum analysis of heart rate variability to assess the changes in sympathovagal balance during graded orthostatic tilt. Circulation 1994; 90(4): Gottdiener JS, Gross HA, Henry WL, Borer JS, Ebert MH. Effects of self-induced starvation on cardiac size and function in anorexia nervosa. Circulation 1978; 58(3 Pt 1): St. John-Sutton MG, Plappert T, Crosby L. Effects of reduced left ventricular mass on chamber architecture, load, and function: a study of anorexia nervosa. Circulation 1985; 72(5): Yeragani VK, Pohl R, Berger R, Balon R, Srinivasan K. Relationship between age and heart rate variability in supine and standing postures: a study of spectral analysis of heart rate. Pediatr Cardiol 1994; 15(1): Antelmi I, de Paula RS, Shinzato AR, Peres CA, Mansur AJ, Grupi CJ. Influence of age, gender, body mass index, and functional capacity on heart rate variability in a cohort of subjects without heart disease. Am J Cardiology 2004; 93(3): Rad je primljen 09. III god. Abstract Platiša MM, Gal V, Damjanović S. Vojnosanit Pregl 2005; 62(1): SPECTRAL ANALYSIS OF HEART PERIOD VARIABILITY IN ANOREXIA NERVOSA The aim of this study was to investigate the response of autonomic cardiac control to postural change using spectral analysis, in patients with anorexia nervosa. Spectral components of total variability as well as of low and high frequencies were analyzed for 17 anorexic patients with mean body mass index (14.9 ± 1.9) kg/m 2 and for 9 healthy age-matched women with body mass index (20.3 ± 1.7) kg/m 2, in supine and standing postures. During standing posture, increased heart rate in all subjects was accompanied by the decrease in total variability and high frequency spectral powers. In supine posture, anorexic patients demonstrated the reduced low frequency spectral power. Compared to control women, during standing posture anorexic patients showed higher heart rate, reduced total variability and high frequency spectral powers. Statistically significant correlation was noticed between body mass index and spectral power of low frequency in both supine and standing posture. Alterations in autonomic cardiac control induced by anorexia nervosa could be estimated by spectral analysis of heart period variability. K e y w o r d s : anorexia nervosa; autonomic nervous system; posture; heart rate; electrocardyography; body mass index; spectrum analysis. Correspondence to: Mirjana M. Platiša, Medicnski fakultet, Institut za biofiziku, Beogradu; Višegradska 26/2, Beograd, Srbija i Crna Gora, Tel/fax: , mplatisa@infosky.net.